Pre samo nedelju dana izgledalo je da je trgovinski sporazum između Velike Britanije i Evropske unije na ivici kolapsa. Ipak, u četvrtak je i ta saga okončana. Čini se da je intervencija nemačke kancelarke Angele Merkel “u poslednji čas” dovela do toga da se izbegne Bregzit bez sporazuma.
– Britanija i EU dele zajedničke vrednosti. Ako ne bismo postigli dogovor, to ne bi poslalo dobar sign – rekla je prošlog meseca.
Lobiranje iz Berlina, koji je želeo da obezbedi pristup petoj najvećoj svetskoj ekonomiji bez carina i kvota, dovelo je do toga da predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen uskoči u pregovore kako bi se izbegao haos, piše “Dejli mejl”.
Iako su lideri EU bili zabrinuti zbog potencijalnog haosa koji bi Bregzit bez sporazuma postigao, svi oni su insistirali da Boris Džonson treba da pregovara samo sa izvršnim vlastima EU dok su pregovori išli ka završnoj fazi.
Evropske birokrate su se dugo plašile da će Velika Britanija pokušati da stvori podele između 27 država članica kao način da izbori još ustupaka od glavnog pregovarača EU, Mišela Barnijea.
Premijer Džonson i šefica EK Fon der Lajen održavali su redovne telefonske razgovore kako bi se pomakli sa mrtve tačke nakon što se njiihov sastanak pre više od dve nedelje završio bez jasnog puta do trgovinskog sporazuma.
Fon der Lajenova je nemilosrdno gurnula u stranu Barnijea, koji je uživao široku podršku vlada EU, usled straha da neće uspeti da postigne dogovor.
Zvaničnici oba pregovaračka tima bila su neraspoložena nedeljama dok su britanski premijer i francuski predsednik Emanuel Makron debatovali oko pitanja kako će Bregzit uticati na evropsku ribarsku industriju.
Makron je nedeljama upozoravao da je spreman da stavi veto na bilo koji sporazum za koji smatra da bi bio loš po francuske ribare.
Francuska je pritiskala Evropsku komisiju da objavi planove za circumstance bez dogovora, koji bi njenim ribarima omogućio isti pristup kao i do sada britanskim vodama.
Pregovori su zapeli dakle zbog evropskih zahteva za daljim pristupom ribolovu u britanskim vodama nakon Bregzita, ali i pitanja do koje mere će Velika Britanija moći da odstupi od „ravnopravnih uslova“ koji važe u EU.
Međutim, tada je na scenu stupila nemačka kancelarka koja je navodno i tražila od Fon der Lajenove da preuzme inicijativu u pregovorima.
Merkel je 9. decembra naglasila važnost usklađivanja propisa, rekavši da EU ne može da prihvati „nelojalnu konkurenciju“.
– Moramo da imamo jednake uslove, ne samo danas, već i sutra i kasnije – rekla je ona.